Posle dana naročito napornog za moje noge, polazim na prvi radni dan na sajmu. Malo više od sat vremena klackanja u prepuno mmetrou i -tamo sam.Sve je mnogo drugačije izgledalo nego onaj dan kada smo montirali štand.Mnoštvo različitih ljudi se kreću kao da znaju tačno kuda idu, a ja … naravno, pušim treć ucigaretu napolju, jer unutra nema pušenja.
Dolazim n aštand prvi, DA verovali ili ne nisam kasnio, obećavam sledeći put malo da okasnim čisto zbog karme.J
Jošu vek je prazno, ali se polako skupljaju posetioci i Jeca sa dizajnerima na štandu.
Par sati kasnije atmosfera je bila sjajna. Jeca je bila kao trener u bokserskom ringu, brojala je visit-karte i izveštavala nas koliko još kontakata moramo da sakupimo.
Zvezde dana su bili Vukašin, Konan sa osmehom bika Ferdinanda, koji se toliko izverzirao da mislim da bi mogao da uzme kontakt i od same Madone i Dimitris, sa kojim sam se ušemio tako da ja animiram ljude da dođu na štand i započnem priču sa njima, a onda on sa sve svojim grčkim engleskim akcentom, onako naivno kaže: “Contact?”
Kasnije sam napravio pauzu i otišao na jedino mesto gde možeš da dobiješ neštoza DŽ - otišao sam u PRESS. Tamo su uvek perfektni espresso i nekoliko kolačića uklonili skoro sve moje tegobe nastale usled neprekidnog stjanja, a FREE INTERNET me je definitivno vratio u život.
Kada je došaoNešković,ugrabio sam malo vremena da bacim oko na Sajam, i tek onda sam shvatio da je to “baciti pogled na sajam” - nemoguća misija, jer za to su ti potrebni sati. Jurcao sam kao muva bez glave,dok nisam seo i zavirio u sadržaj moje press torbe i našao katalog svih izvođača, pa lociraošta mi se sviđa … a hala 16 se činila kao moj izbor.
Naravno prva stvar na koju sam nabasao je Kartell štand veličine celih Satelita …Tematika je verovatn obila cirkus, no nekako se to činilo gotivno… ne znam – svidelo mi se. Plank je izašao sa novom Konstantinovom stolicom - Avus, Moroso je bacio highlight na kolaboraciju sa Dieselom. Došao sam pred zatvaranje, tako da je generalno energija opala, moraću ponovo da prodjem ovih dana, ovo je bilo čisto malo da zadovoljim
svoju znatiželju.
ZONA TORTONA
Posle dana na sajmu, mi koji smo ostali poslednji na štandu pošli smo ka Zoni Tortoni, sa idejom da odemo na Siepinu žurku. I naravno opet masa ljudi, metro, mi već kasnimo i pošto postoje one tri stanice sasajma koje ti ne pokriva nijedna karta, a na automatu je bila neviđena gužva, Miljana se seti da mi da iskorišćenu jednodnevn ukartu, koja se poništava u malom automatu, i ja‘ladno prođem sa već poništenom kartom i uđem u metro. I ovde dolazina red fusnota odozgo! Možes da kupiš jednu kartu od 1EUR i da se vozaš do mile volje (naravno na spostvenu odgovornost) ali u metrou nema kontrole. Pronašao sam sistem za šverc u metrou! Miljanin komentar na to je bio: “Napravila sam Monstruma!” J
Elem dođosmo do Zone Tortone, koja je bila opozit fensi Sajmu … masa ljudi i mnoštvo flajera po podu, industrija, muzika gruva sa svihstrana ..u svakom lokalu se nešto dešava. Sjajno, to je Mikser, pomislio sam -
stvarno se osetila ta energija!
Tada sam shvatio da moj mozak ne može da registruje toliko sadržaja po sekundi, pa sam se jednostavno prepustio masi i dozvolio da to mnoštvo slika dođe do mene.
Na putu do žurke, završili smo u Temporary museum-u i videli fenomenalnu video instalaciju Canon-a.
Naravno usputni sadržaji su me oduševljavali. A onda smo došli do lokacije gde se žurka već završavala (nije baš da me je preterano zanimala),ali sam iskorsitio priliku da bacim oko na način na koji su sredili celu lokaciju, koja je najviše ličila na naš EXPO. Naravno Karimov dizajn je iskakao na sve strane, od kamina do nekih besmislenih pink stvarčica.
Na kraju Zone Tortone sam bio toliko ispunjen utiscima i idejama za Mikser, da sam u tom trenutku jedva čekao da počnemo da projektujemo! Ovo putovanje zaista ima OGROMAN značaj!
